PAŽNJA, PAŽNJA; IZGUBIO SAM PAŽNJU!

Home / PAŽNJA, PAŽNJA; IZGUBIO SAM PAŽNJU!
PAŽNJA, PAŽNJA; IZGUBIO SAM PAŽNJU!
Roditelje često zbunjuje činjenica da im deca koncentrisano provode sate gledajući crtani film ili kuckajući za računarom, a kada su radne obaveze u pitanju – pažnja im galopirajuće opada. Gde je mogući odgovor? Ključni deo odgovora je u motivaciji i interesovanju. Kad nas nešto zanima, možemo se time duže baviti; tako se i dete može koncentrisati bolje i duže ako mu je nešto zanimljivo – jer je emocionalni odgovor na dati sadržaj mnogo jači, a samim tim i mnogo duži. Dakle, vidimo da emocionalno stanje utiče na pažnju. Kako? Negativne emocije izazivaju sužavanje repertoara misaonih procesa, a pozitivne emocije ih proširuju. Znamo da su emocije važne u obrazovnom procesu jer one aktiviraju pažnju, koja je najčešće preduslov za učenje i pamćenje. Znači, što je više prijatnih osećanja tokom edukativnih aktivnosti, to će se gradivo lakše, brže i duže pamtiti. Kako izgleda škola budućnosti? Škola koja deci omogućava da uče kroz stvaralački proces i u tome ih podstiče. Koja uči decu vizuelnom predstavljanju i mapiranju informacija; koja ih uči da – kroz primenu konkretnih principa i tehnika – budu zadovoljna svojim postignućem... Rečju – koja kod njih izaziva pozitivne emocije, i koja razvija njihovu samostalnost i individualnost. Iz takve škole dete izlazi samouvereno, bez straha i nesigurnosti – sposobno da stiče nova znanja, koristi postojeća i lako se adaptira na novonastale životne situacije.