Informacije i članci

Home / Informacije i članci
„Brzim čitanjem“ do sopstvenog biznisa” Škola brzog čitanja I mudrog učenja i u Sloveniji
„Škola brzog čitanja i mudrog učenja“ započinje poslovanje u Sloveniji. Za to je tržište potpisan ugovor o master franšizi. Franšizni koncept „Škola brzog čitanja i mudrog učenja“ započeće poslovanjeu još jednoj zemlji regiona – Sloveniji, a primalac franšize je (rma Mihaela Babiča. Naime, Babič je svojevremeno bio primalac franšize DOOR International u Sloveniji i trener te kompanije, baš kao i Časlav Mančić, jedan od tvoraca programa „Brzo čitanje i mudro učenje“. Kada je Babič saznao da je njegov nekadašnji kolega Mančić osmislio i program namenjen deci, a koji se bazira na tehnikama „brzog čitanja i mudrog učenja“, nije se mnogo dvoumio oko pokretanja novog posla.
„Brzo čitanje“ širom regiona škole i u Crnoj Gori
„Škola brzog čitanja i mudrog učenja“ stiže u Crnu Goru. Prva poslovnica će biti otvorena uPodgorici. „Škola brzog čitanja i mudrog učenja“, edukativni sistem koji svoju mrežu širi kroz franšizu, ušla je na četvrto tržište. Naime, sa partnerima iz Crne Gore je potpisan ugovor o master franšizi, a prva škola će početi sa radom uskoro u Podgorici. – Primaoci master franšize, Zekerija i Maja Fetić, obratili su nam se sa željom da uzmu „single unit“ franšizu za Podgoricu. Međutim, tokom razgovora sa njima i nakon što smo održali promotivnu radionicu, koja je privukla više od 300 učesnika, i nakon iskazanog interesovanja iz drugih gradova za „Školom brzog čitanja i mudrog učenja“, zaključili smo i mi, kao davaoci, i oni, kao primaoci, da je bolje da potpišemo ugovor o master franšizi – objašnjava Miroslav Samardžić, koji je uz Časlava Mančića idejni tvorac ovog edukativnog koncepta.Zekerija Fetić je, inače, iskusni preduzetnik, vlasnik kompanije Montenegro Capital Investments, koja se, između ostalog, bavi i poslovnom edukacijom, dok je njegova supruga Maja profesorka engleskog jezika. – Supruga je dugo radila u banci kao prevodilac i poslednjih godina je tražila alternativu. Kada mi je predložila da uzmemo franšizu „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“, bio sam čak i pomalo skeptičan, ali sam ipak odlučio da odem da razgovaram sa Časlavom i Miroslavom prilikom jedne službene posete Beogradu. Na tom sastanku sam shvatio da je reč o veoma kvalitetnom konceptu i da postoji poslovni potencijal – priča Zekerija Fetić kako je uopšte došlo do saradnje sa davaocima franšize „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“.Drugi motiv je, kako kaže, bio to što imaju četvoro dece te je organzacija svih aktivnosti veoma složena, a srećna okolnosti je to što se nastava u „Školi brzog čitanja i mudrog učenja“ održava vikendom. – Praktično se sve poklopilo, naše privatne potrebe, interesovanje supruge koja se u potpunosti pronašla u ovom poslu i potencijal tržišta. Maja je ujedno postala i prvi licencirani predavač „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“ u Crnoj Gori, a spremamo još dva trenera – kaže Fetić i dodaje da mu je posebno drago što su ušli u biznis edukacije dece jer takav posao sadrži društvenu i humanu crtu.Sam franšizing mu nije stran budući da se bavi poslovnim konsaltingom i smatra da je dobar model za one koji žele da prošire svoje poslovanje, kao i za ljude koji nemaju mnogo iskustvau preduzetništvu, ali i za one koji imaju kapital i žele da ga ulože u već dokazano uspešan biznis.Kao poseban problem na tržištima regiona vidi to što /nansijske institucije, bankarski sektor pogotovo, nisu prepoznali ovaj model poslovanja kao speci/čan. – Bankarski sektor nije dovoljno izašao u susret franšizingu koji uliva daleko više poverenja od drugih početničkih biznisa i zbog toga što postoji pozitivno iskustvo poslovanja tog sistema, prepoznatljivost brenda, transfer znanja na primaoca franšize. Mislim da bi trebalo da se razvije taj sistem podrške, što bi poguralo i sam razvoj franšizinga u regionu – ističe Zekerija Fetić. Škola brzog čitanja i mudrog učenja / Promotivna radionica u Podgorici je privukla više od 300 učesnikaVesna Lapčić(Preuzeto sa portala franchising.rs)Novinar
Škola brzog čitanja i mudrog učenja osvojila je nagradu Balkan Awards 2019. – u oblasti obrazovanja
Na dodeli ove tradicionalne nagrade, među subjektima koji su u prethodnom periodudoprineli razvoju kulture, umetnosti, zdravstva i sporta, našla se i »Škola brzog čitanja imudrog učenja« .Ovom franšiznom sistemu dodeljeno je priznanje Balkan Awards 2019.za najuspešniji regionalni projekat u oblasti obrazovanja. Ideja o razvoju programa »Brzo čitanje i mudro učenje« krenula je u svoje ostvarenje2016. godine kao pilot-projekat koji je imao za cilj da već postojeći program kompanijeDOOR International – namenjen zaposlenima u velikim kompanijama – optimizuje iprilagodi deci i omladini. Ubrzo su se pokazali prvi pozitivni rezultati u postignućupolaznika školskog uzrasta, i pilot-projekat se prelio u projekat regionalnog karaktera kojije svoje dinamično širenje započeo tokom 2018. godine. Danas ovaj sistem ima franšizereširom Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore. Ova nagrada je samo potvrdada rad u oblasti obrazovanja može biti prepoznat i podržan u našem okruženju, kao i daobrazovanje može da povrati svoj izgubljeni društveni značaj.Ispred sistema, nagradu su preuzeli Miroslav Samardžić, direktor Škole brzog čitanja imudrog učenja – koji se zahvalio na divnom priznanju i istakao da ono predstavlja»nagradu svih nas širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore« i ČaslavMančić, autor programa – koji je istakao da su inicijatori ovog sistema pred sebe, još2016-te, postavili ambiciozni plan, rekavši: »...hoćemo da za deset godina imamo desethiljada klinaca koji umeju fantastično brzo da čitaju, da uče neverovatnom brzinom, dapamte neverovatne količine podataka, i da to umeju da pokažu i ovde i u svetu«. Svojeizlaganje završio je konstatacijom da se plan odlično realizuje i da mu je drago da su u»Balkan Awards« to prepoznali.U Beogradu, 13.3.2019.Mirjana Poljaković
Škola brzog čitanja i mudrog učenja u Hrvatskoj
„Škola brzog čitanja i mudrog učenja“, franšizni koncept namenjen uglavnom deci koja žele da uče brzo čitanje i tehnike učenja i pamćenja, stiže na tržište Hrvatske.  Hrvoje i Helena Tkalčić su odlučili da se upuste u preduzetničke vode te su u Velikoj Gorici u Hrvatskoj otvorili „Centar za poduku HELENA“ koji će nuditi specifične edukativne programe namenjene deci. Jedan od programa koji su izabrali je i „Škola brzog čitanja i mudrog učenja“ sa kojom su potpisali ugovor o master franšizi. – Tragajući za takvim i sličnim programima za našu decu u Velikoj Gorici, nismo uspeli da pronađemo ništa slično. To nam je dalo ideju i motivisalo nas da otvorimo sopstvenu kompaniju, odnosno, centar za poduku, u kojem bismo okupili više programa namenjenih deci uz pomoć kojih bi ona učila ono što im klasični školski program ne omogućava – povećanje nivoa fokusiranosti, koncentracije i samopouzdanja, savladavanje tehnike brzog čitanja, efikasnog učenja i uspešne prezentacije naučenog – što su bitne veštine kojima bi se, tako edukovana deca, u velikoj meri razlikovala od svojih vršnjaka  – objašnjava Hrvoje Tkalčić. Iako im ne manjka ideja, za početak su se odlučili da uzmu dve franšize, a jedna od njih je i „Škola brzog čitanja i mudrog učenja“. – Razvijaćemo i sopstvene programe. Imamo mnogo ideja. No, učinilo nam se da je franšizing dobar izbor za nekoga ko tek ulazi u preduzetništvo. Uz to, pratili smo rad Miroslava Samardžića i Časlava Mančića, vlasnika koncepta „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“, i videli smo da je koncept razrađen do najsitnijih detalja, zbog čega smo uvereni da će postići uspeh i na tržištu Hrvatske – kaže Tkalčić. Velika Gorica je, napominje on, povoljna sredina za preduzetništvo – šesti je po veličini grad u Hrvatskoj, u blizini je Zagreba, ima mnogo malih preduzetnika, ali i mladih porodica, što svakako pogoduje konceptima iz oblasti edukacije. Hrvoje i Helena Tkalčić će uskoro krenuti sa besplatnim radionicama tokom kojih će decu i njihove roditelje upoznati sa programom „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“, a škola će punim kapacitetom početi da radi od nove školske godine. Miroslav Samardžić, jedan od idejnih tvoraca „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“, kaže da je jako zadovoljan širenjem ovog franšiznog sistema, a posebno je ponosan na širenje u zemljama regiona. Naime, pored master ugovora potpisanog za teritoriju Hrvatske, početkom februara počela je sa radom i škola u Istočnom Sarajevu (reč je o single-unit franšizi), a ugovor je potpisan i sa pojedinačnim primaocem u Crnoj Gori. Ta škola će početi sa radom u aprilu. – Svakog dana nam stižu upiti za franšize iz Srbije i regiona tako da smo zadovoljni interesovanjem i postignutim. U BiH i Crnoj Gori smo potpisali pojedinačne franšize jer smo smatrali da su nam to pristupačnija tržišta, a takvi su bili i zahtevi primalaca franšize. Što se tiče tržišta Hrvatske, ipak je reč o tržištu Evropske unije i mislim da sami, bez primaoca master franšize, ne bismo mogli da napravimo značajniji rezultat – objašnjava Miroslav Samardžić. Primalac franšize dobija kompletno znanje u vezi sa razvojem ove škole, i to u pogledu materijala, zapošljavanja edukatora, marketinga, opremanja učionica. Materijali „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“ su tematski prilagođeni deci, a tokom časova razvijaja tehnike učenja, ona donose i svoje lekcije. Cilj je da deca nauče kako da sa što manje napora postignu što bolje rezultate. Kada je reč o brzom čitanju, tokom celog trajanja programa, svi tekstovi koji se čitaju su relativno iste težine da bi se pratio napredak. Svake dve nedelje meri se napredak brzog čitanja i nivoa razumevanja. Neophodni infrastrukturni uslovi su učionice opremljene stolovima i stolicama, kompjuterom, štampačem, televizorom ili projektorom. U manjim gradovima je dovoljna jedna učionica, a u većim gradovima dve. Dobro je ako se one nalaze u krugu gde deca već dolaze i gde postoje slične aktivnosti. U Srbiji trenutno posluje 11 „Škola brzog čitanja i mudrog učenja“, u BiH i Crnoj Gori, kako smo već pomenuli, po jedna. Širom regiona / „Škole brzog čitanja i mudrog učenja“ mogu se naći u Srbiji, BiH-u, Crnoj Gori i Hrvatskoj Vesna Lapčić Novinar (Preuzeto sa portala franchising.rs)
KOLIKO MORAM JOŠ DA IZDRŽIM?
Stručnjaci smatraju da se petogodišnje dete jednim zadatkom može koncentrisano baviti u proseku od 10 do 15 minuta; dete školskog uzrasta treba da može da svoju koncentraciju posveti određenoj aktivnosti dosta duže – i do četrdesetak minuta, koliko i traje školski čas. Ipak, za kvalitetnu koncentraciju potreban je i pravovremeni odmor od fokusirane aktivnosti, pa je dobro praviti kratkotrajne pauze između perioda posvećenih jednoj aktivnosti. Ove pauze ne moraju trajati dugo; često je i par minuta deci dovoljno da osveže svoju koncentraciju. Naravno, svrsishodnost pauze u nekoj meri zavisi od dužine i težine aktivnosti koja joj je prethodila, a još više od toga šta dete treba dalje da radi, ali je prosečnom detetu desetak do petnaest minuta obično dovoljno za »oporavak« i od najkompleksnijih intelektualnih aktivnosti. Dakle, da bi dete tokom obavljanja neke duže aktivnosti moglo da održava dovoljan nivo koncentracije, preporučljivo je da na svakih dvadesetak do trideset minuta napravi pauzu – tokom koje će se baviti nečim potpuno drugačijim od date aktivnosti; to može biti najobičniji izlazak na terasu, nekoliko pojedenih zalogaja, razgovor sa članom porodice, igranje jednog nivoa neke igrice, kratko telefoniranje ili razmena elektronskih poruka... Na ovaj način, dete će ukupno biti koncentrisanije i uspešnije u nastavku obavljanja date aktivnosti, nego da se – pod nekom vrstom »prisile« – od njega traži da završi datu aktivnost u celosti, pre nego što može da radi nešto drugo ili da se duže odmara. SAVET ZA RODITELJE: Budite oprezni sa pritiscima kojima želite da »motivišete« svoje dete da završi neku obavezu; ponekad je VIŠE – zapravo MANJE, i obratno.
UPOMOĆ! NIŠTA NISAM USPEO DA »POHVATAM« NA ČASU!
Svi se – i odrasli, i deca – sreću sa teškoćama u učenju; kod nekih učenika informacije se primaju, obrađuju i skladište na drugačiji način od uobičajenih, pa su zbog toga češće suočeni sa problemima u čitanju, pisanju ili računanju. To drugačije reagovanje možemo prepoznati: – u čitanju – reči, rečenica ili celog teksta (disleksija); – u pisanju – prepisivanju, gramatici ili rukopisu uopšte (disgrafija ili disortografija); – u matematici – računanje ili pisanje napisanih ili izgovorenih brojeva (diskalkulija)... Iz navedenog vidimo da teškoće u učenju mogu da ometaju sposobnosti razumevanja pojma broja i rešavanja matematičkih zadataka, sposobnosti čitanja i razumevanja pročitanog teksta ili se mogu javiti kao specifičnosti u pisanju. Neophodno je prepoznati konkretne smetnje da bi se posebnim i prilagođenim načinima podrške u učenju i kroz korišćenje tehnika čitanja, pamćenja, računanja i učenja uopšte – deci sa teškoćama u učenju pomoglo da savlađuju gradivo jednako uspešno kao i njihovi vršnjaci. Interesantno je da deca kod koje se mogu prepoznati TEŠKOĆE u učenju – izražene u JEDNOM domenu, često mogu biti DAROVITA u nekom DRUGOM – što takođe treba umeti prepoznati. PREPORUKA RODITELJIMA I NASTAVNICIMA: ne zaboravite da pritiscima i insistiranjem nećete postići željeni cilj; poverenje u mogućnost aktiviranja detetovih sposobnosti i adekvatna podrška – vode ka uspehu i savladavanju preprek
PAŽNJA, PAŽNJA; IZGUBIO SAM PAŽNJU!
Roditelje često zbunjuje činjenica da im deca koncentrisano provode sate gledajući crtani film ili kuckajući za računarom, a kada su radne obaveze u pitanju – pažnja im galopirajuće opada. Gde je mogući odgovor? Ključni deo odgovora je u motivaciji i interesovanju. Kad nas nešto zanima, možemo se time duže baviti; tako se i dete može koncentrisati bolje i duže ako mu je nešto zanimljivo – jer je emocionalni odgovor na dati sadržaj mnogo jači, a samim tim i mnogo duži. Dakle, vidimo da emocionalno stanje utiče na pažnju. Kako? Negativne emocije izazivaju sužavanje repertoara misaonih procesa, a pozitivne emocije ih proširuju. Znamo da su emocije važne u obrazovnom procesu jer one aktiviraju pažnju, koja je najčešće preduslov za učenje i pamćenje. Znači, što je više prijatnih osećanja tokom edukativnih aktivnosti, to će se gradivo lakše, brže i duže pamtiti. Kako izgleda škola budućnosti? Škola koja deci omogućava da uče kroz stvaralački proces i u tome ih podstiče. Koja uči decu vizuelnom predstavljanju i mapiranju informacija; koja ih uči da – kroz primenu konkretnih principa i tehnika – budu zadovoljna svojim postignućem... Rečju – koja kod njih izaziva pozitivne emocije, i koja razvija njihovu samostalnost i individualnost. Iz takve škole dete izlazi samouvereno, bez straha i nesigurnosti – sposobno da stiče nova znanja, koristi postojeća i lako se adaptira na novonastale životne situacije.
7 VEŽBI DA POČNEMO RAZMIŠLJAMO KAO TESLA
Ponešto od njegovih navika i metoda možemo i mi koristiti. Zašto ne pokušati da razmišljamo kao Tesla? Pre toga, treba naučiti koristiti mozak u celini. Evo šta je Tesla radio. Njemu je otac kada je bio mali davao niz zadataka: da pogađa tuđe misli, otkriva nedostatke nekog oblika ili izraza, ponavlja dugačke rečenice, računa napamet. Tako je pored leve, one koja razmišlja, sve više koristio desnu polovinu mozga, onu razigrane mašte, sanjarenju, slikovitim mislima. Evo konkretnije – PrvaVežba: koristite kada god možete obe polovine tela za iste aktivnosti, budite desnoruki levak i levoruki dešnjak. To će uravnotežiti rad vašeg mozga, čija leva polovina upravlja desnom stranom tela, i obrnuto. Rukom kojom ne pišete i manje je koristite u početku radite lakše stvari: uključujte svetlo, otvarajte vrata, perite zube, pokušajte da jedete. Zatim pišite i crtajte. Vremenom neka oblici postaju složeniji. Zatim s obe ruke istovremeno, pa u kontra smeru (s desna na levo). Bacajte naizmenično lopticu obema rukama, u sportu koristite obe ruke i noge (šutirajte loptu onom kojom to inače ne biste). Ima mnogo predloga, recimo da namigujete na oba oka… DrugaVežba je govorenje u određenom ritmu. Pričajte blago usporeno, sa malim pauzama između reči, koristite izvorne reči odnosno one koje u vašoj glavi mogu da stvore jasnu sliku (ne ćao nego zdravo, npr). Desna polovina voli ritam, zvučnost, a ono što i mislimo i izgovorimo ima većih izgleda da se i ostvari. Zato je važno da reči i simbole biramo pažljivo, bez žurbe. TrećaVežba je u običnim razgovorima neprekidno obogaćivanje jezika novim rečima, kovanicama, duhovitim upadicama i neočekivanim obrtima u značenju (npr kupio sam umesto brdo, reći reku knjiga). Jer razigrane i duhovite misli oslobađaju od krute logike, a slikoviti izrazi i neočekivani obrti rasplamsavaju maštu. ČetvrtaVežba je razvijanje sklonosti ka svakoj umetnosti – sanjarite, crtajte. Igrajte se, na papiru kako vam padne na pamet crtajte razne oblike, zatim ih obojite. Kombinujte, pravite nove forme i nijanse. Zatim ih sve zamišljajte i dalje kombinujte. Pričajte sami sa sobom, postavljajte sebi nasumična pitanja, bez promišljanja već što brže, i na njih sebi odgovarajte, logično i sa smislom, tako da to bude slikovito i duhovito. Pokušajte da se izaražavate u desetercu, postoje saznanja da on usklađuje rad mozga svojim ritmom. U blago i uzvišeno stanje dovodi i slušanje muzike, posebno pojanja, duhovne i svake koja umiruje, a kako je i Tesla verovao a nama je neverovatno – slušanje gusala i narodnih pesama! Ili slušajte neku muziku koja vas podstiče. PetaVežba je maštanje – što više. Maštajte da putujete nemogućim prostorima, hodate po dugi, stižete do riznice s blagom, novim saznajima, i u umu potražite ono što će unaprediti svet, recimo. Ili dok žmurite zamišljajte sebe u raznim stanjima, kako hodate posle letnje kiše, gledate i divite se dugi. ŠestaVežba se odnosi na poznato i već priznato mapiranje uma, kada na papiru crtate – u sredini temu, ono glavno, i kao grane iz nje ono što je čini ili bi trebalo. SedmaVežba podrazumeva da opušteni žmurite i zamišljate neki predmet, a zatim ga posmtrate sa svih strana, menjate izgled i boju u mislima, prvo neki poznati, a zatim sasvim nepoznati predmet. Budite u tome detaljni, tako nastaju izumi. Pripremio-Spasoje Vlajić